Primjereno današnjem datumu, koji se nekad slavio kao Dan mladosti, odnosno rođendan predsjednika Tita, posegnuli smo za temom dobre kapljice u života starog olinjalog hedonista. Tito je doduše rijetko pio pivo, ali nije se libio popiti što drugo, naročito viski i vino. Istražio je to lani Dušan Knežić za magazin Wine&Fine.
Nedavno je, na različite načine, uz dosta raznolike emocije i neizbežne kontroverze koje su tog čoveka pratile za života, a još više nakon smrti, obeleženo 33 godine od silaska sa životne scene "najvećeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti". Naravno, reč je o Josipu Brozu Titu, počasnom i doživotnom predsedniku počivše SFR Jugoslavije, velikom hedonisti u svakom smislu te reči. Ovom prilikom, istraživali smo njegov vinski hedonizam koji je, ispostavilo se, bio usko povezan sa, naravno, na prvom mestu ličnim ukusom, ali i složenom mešavinom politike i interesa, ponekad samo obične pristojnosti.
Odmah treba naglasiti: Titovo omiljeno piće bio je viski. Čivas. Kada je pio alkoholna pića, to je u većini slučajeva bio Čivas. Generalno, u piću je bio umeren. Pivo je retko pio, za rakijom je još ređe posezao, ali posle omiljenog viskija, povremeno su se na njegovom meniju nalazila i vina koje je pio iz zadovoljstva u pauzama između lovova, u opuštajućoj atmosferi među uskim krugom prijatelja, a nekada, kao što smo već naveli, iz čiste pristojnosti jer je trenutak (bolje reći protokol) tako nalagao. Šampanjac, primera radi, znao je da "gucne" samo kada je, kako to običaji i u visokoj diplomatiji nalažu, trebalo nazdraviti u ime uspešno okončanih poslova, pregovora ili dogovora; tada bi, više vrhovima usana, okusio šampanjac, ali bi ga prvom prilikom odložio i prešao na neko omiljenije vino.
A koja vina su Titu bila najomiljenija?
Zvuči pomalo čudno, ali odgovor na ovo pitanje nije baš jednostavan. Mada se o Josipu Brozu mnogo toga zna, ovaj čovek naprosto ne može bez kontroverzi, oprečnih, često potpuno suprotnih, ne samo subjektivnih mišljenja, nego i običnih informacija. Primera radi, Siniša Paskvali, Titov lični konobar u poslednjim godinama života, koji mu je servirao hranu, dodavao lekove i naravno, posluživao mu jelo i piće, pričao je kasnije da je Tito od vina pio samo Ružicu sa Vange (ostrva u blizini mnogo poznatijih Briona). "Ne sećam se da sam ga video da je popio drugo vino" - izjavio je Paskvali kasnije. Sa druge strane, dr Danilo Todorović, bivši direktor čuvenog Šumskog gazdinstva "Jelen", koji je sa Brozom proveo mnogo vremena po lovištima, na svečanim ručkovima, večerama i prijemima, ne poriče Čivas kao Titovo najomiljenije piće, ali nabraja više vrsta vina koja je Tito voleo da pije, u zavisnosti od raspoloženja i prilike.
Kome sad verovati? Vrlo moguće, obojici pomenutih iz Titovog bliskog okruženja, jer Paskvali je Tita posluživao u poslednje tri godine njegovog života, a poznato je da je eks - lider SFRJ živeo 88 godina. Ukus i želja za određenim vrstama jela i pića nisu konstantni, već se menjaju tokom života, pa je sasvim moguće da je Tito u dubokoj strarosti, što se vina tiče, posezao samo za Ružicom sa Vange.
Iza ovog vina stoji interesantna priča. Naime, Tito je nenastanjeno ostrvo Vangu otkrio sasvim slučajno, vozeći se sandolinom sa Briona 1952. godine , kada je rešio da promeni uobičajenu maršutu, a morska struja ga odnela predaleko. Vanga, sa ostacima rimskih i vizantijskih građevina, sva zarasla u trsku i šiblje, mnogo mu se dopala i ubrzo su na njoj nikle rezidencija i vila, ali i voćnjak mandarina i vinograd u kom je zasađena Ružica. Nešto kasnije sagrađen je i vinski podrum. Grožđe iz vinograda, pričalo se, brao je (kao i svaki Zagorac) prerano, a vino spravljeno od njega pilo se na prijemima i u društvu probranih gostiju u vinskom podrumu u blizini rezidencije. A tu su, između ostalih, dolazili glumice Elizabet Tejlor i Sofija Loren, operski pevač Mario del Monako, glumci Ričard Barton i Kirk Daglas... Osoblje je kasnije pričalo da se vino sa Vange prilično dopalo i Ričardu Bartonu, a Tito je to koristio da mu nalije koju čašu više, kako bi kasnije na miru mogao da šarmira njegovu suprugu. Danas su, nažalost, cela Vanga, njeni objekti i vinogradi potpuno devastirani.
Tito je bio poznat i po ogromnoj ljubavi prema lovu. Tako je pomenuti dr Danilo Todorović bio u prilici da godinama bude u najbližem Titovom okruženju, samim tim i onda kada su se punile čaše.
- Tito je bio umereni ljubitelj vina, naročito onih iz iločke vinarije, koja je nekada bila na teritoriji ŠG "Jelen" - rekao je za Magazin "Wine & Fine" gospodin Todorović, (autor knjige "Tito, lov, politika") - Kada nije pio Čivas, često bi se odlučivao za vino, najčešće Cviček, a voleo je da popije Dunavku iz vinarije u Iloku, pio je i Graševinu, pajzoška vina.... Smatram da je dobrim delom to uticalo da nekadašnji moćnici iz vrha vojske ne uzmu iločku vinariju "pod svoje", jer bilo je pokušaja. Ipak, kada su te informacije stigle do Tita, opasnost od takvog sleda događaja više nije postojala, jer poštovao je vina i vinsku kulturu, kao i stručne i posvećene vinare. Inače, nikada ga nisam video pijanog, i apsolutno nikada da je pio rakiju. Ja sam s njim često boravio u lovovima, ali i na svečanim večerama i prijemima mnogim visokorangiranih domaćih i stranih gostiju, i sećam se da, kada bi se odlučio za vino, to uglavnom bio Cviček. Oni malobrojni koji su sa njim bili "na ti" (Kardelj, Ranković, Dolanc) bi ponekada, kada bi se okupilo društvo u kom bi većina pila vino, znali su da se šale sa njim kako je njegovo vino "malo jače od kisele vode" - priseća se dr Todorović.
A Cviček je slovenačko vino spravljeno od nekoliko sorti grožđa koja se uzgajaju kraj Krke, a kojima se najčešće pridodaje Laški rizling: Modra frankinja mu daje pun ukus, "Žametna črnina" ga čini pitkim i daje mu kiselkast ukus, a Kraljevina, bela sorta grožđa, nosi jačinu, tj. stepen alkohola koji u Cvičeku iznosi od 7,5 do maksimalnih 10%. U Sloveniji susednoj Štajerskoj, ovo vino zovu Šilher. Bivši austrijski ambasador u Jugoslaviji Karl Hartl, koji je mnogo voleo ovo piće, jednom prilikom je, nazdravljajući s Titom, rekao: "Šilher nije vino, Šilher je pogled na svet!"
Špriceri kao broj parožaka
Jedan od najupečatljivijih "vinskih" doživljaja opisan u knjizi "Tito, lov, politika" je Titov razgovor sa Pavom Kalkanom, lovočuvarom u ŠG "Jelen", koji je jednom prilikom nakon lova, na lični Brozov poziv, pred predsednika izašao prilično pripit, pa se čak malo i zateturao (što je u ono vreme bila nezamisliva hrabrost, ili možda ludost?)
- Jesi li malo popio Pavo? - upitao ga je Tito.
- Jesam!
- A koliko si popio?
- 17 špricera, ali moram da popijem još tri - kao iz topa je rekao Kalkan, pred zabezeknutim obezbeđenjem i po nekim gostom. Na pitanje zašto još tri, usledio je ekspresan odgovor: - Zato što jelen kog ste odstrelili ima 20 parožaka!Odmah je naređeno da se Pavi donesu još tri špricera, a Titu jedan, da nazdrave.
Izvor: Wine&Fine
