Dobio sam težak redakcijski zadatak – odabrati sedam čeških piva koja bih ponio sa sobom na pusti otok, piše Ladislav Jakl na svom pivskom blogu. Kad bih stvarno morao izabrati samo sedam domaćih piva, zacijelo bih izgledao kao onaj magarac iz bajke, koji je umro od gladi, jer se nije mogao odlučiti za jedan od dva stoga sijena. Težak izbor.
Kad bi to bilo sedamdeset, top bi bilo nešto drugo. Među sedamdeset stali bi skoro svi moji favoriti, ali zadatak kaže: sedam. Neće to biti lagan posao i sigurno će me noću plašiti gomila onih koje sam izostavio. Ali, gospodin Playboy je tako naručio, a što se mora, mora se.
Pa, krenimo. Budući da smo u Češkoj, ne možemo započeti drugačije, nego lagerom. Još prije deset godina mnoge češke mikropivovare pravile su lagere samo zato što ništa drugo nisu znale, ni o čemu dugom nisu ni čule, i zašto što njihove mušterije ništa drugo ne bi ni htjele piti. Danas je drugačije. Nakon vala novih ili egzotičnih stilova lageri se masovno vraćaju u minipivovare, ali na drugoj razini. U lagere se danas ne ide zato što je to samo po sebi razumljivo, nego zato što ih mali neovisni pivari žele kuhati bolje i po svom. No, dosta je bilo obilaženja oko vrele kaše, krenimo s obilaskom oko hladnog piva.
Kod lagera bih vagao između Herolda, Kouta, Sv. Jána, Břevnova, Hendrycha i pivovare U Supa. Bilo bi još sjajnih komada koji bi došli u obzir, ali valja mi zatvoriti oči (i usta) i krenuti s en-ten-ti-ni. I izbor je pao je jedanaesticu Hendrycha.
Sa pšenicama neću okolišati. Imamo mnoštvo izvrsnih pšeničnih piva, ali bit ću nemilosrdan i brutalno odmah pokazati na pivo Rarášek iz Zvikova. Osvježavajuće je, lagano, miriši na bananu, napravljena za ljeto. Uostalom, gdje je taj pusti otok? U tropima, ili u sjevernoj Kanadi?
No, dobro, idemo dalje. Ne spadam u on e koji imaju predrasude prema tamnim pivima. Ta piva stvarno nisu ni slađa, ni kaloričnija od ostalih, a nažalost od njih ženama ne rastu grudi, što smo već dokazali i eksperimentom u našem društvo PPE. A, to je bio posao…Dakle, na sunce s tamnim. Je li to Kateřina iz frýdlantske pivovare Albrecht, ili tamni specijal od Krušnohora iz Kraslica? No, mogu uzeti samo sedam piva,m pa biram ono jače – Kraslice.
Kad smo već kod jakih piva, dodat ću i jedan pošteni bock. Hoću li Klášterní speciál od Tří růže, Tramway 22, ili Imperial pilsner iz Břevnova (strogo uzevši, to nije bock, ali u izbor ipak spada…)? A pobjednik je: Samostanski (Klášterní) primjerak iz Husitske ulice u Starom gradu. A mogu li tri, kad se pivovara već zove Tri ruže? Ne? Onda četiri? Oni tamo, naime, rotiraju četiri verzije ovog piva. No, uzet žu onu verziju koju trenutno imaju na točioniku.
A stout? Taj ne smije izostati. Asfalt od Zhůřáka? Albrecht Morion? Chotoviny? Ili ipak Russian Imperial Stout Barrely Aged iz Břevnova? Uzet žu ovaj posljednji, ima najduže ime, imat ću na otoku što čitati.
I evo nas kod India Pale Alea. Tu će biti poštena gužva. Sad moram uvrijediti nekoliko sjajnih majstora pivara i nominirati ova tri: Don Habanero od Permona, Režnu Báru iz Chomouta Olomouoca i Gunslingera od Ravena iz Plzňa. Koliko sam to do sada odabrao. Samo pet? U tom slučaju uzimam Báru i tu papriku iz Sokolova. I brzo kidam dok me nije stigao gnjev majstora pivara, koje sam izostavio. Valjda me na tom pustom otoku neće pronaći.
Pisano za Playboy, preuzeto s bloga autora
