Sjećate se čuvenog upozorenja stihovima pastora Martina Niemöllera „Prvo su došli“, o pasivnosti njemačkih intelektualaca na tada rastući nacizam u Njemačkoj i čišćenje nepoželjnih društvenih grupa...prvo su došli po komuniste...
Tako je nekako i s koronom.
Prvo je došla po one najstarije.
Mislio sam, pa nisam baš najstariji, neće to mene.
Onda je došla po bolesne.
Odvela nam susjeda s trećeg kata.
Pa nisam baš toliko bolestan, pomislih.
Evo je onda i na stadionima.
Nisam vam ja bio neki navijač.
Znači, miran sam.
Dođe, onda, bogami i do bolnica.
To je samo obična prehlada, proći će.
Mada mi par poznanika zaglavilo u bolnici.
Onda je ušla u domove.
Ha, pomislih, pa ja nisam smješten nigdje.
To je najsmješniji virus do sada.
Pa je stigla na svadbe i sahrane.
Ionako ne idem na ta okupljanja, što mi može.
Nit se ženim nit umirem.
Potom je ušla u kafiće, restorane, dućane.
Ni tada se nisam bojao.
Opskrbio sam se za godinu dana.
I po ulicama se prošetala.
U redu, ne moram izlaziti.
Dok jednoga dana netko ne pokuca....
