Portret jednog čudaka

Došljak.

Kažu, obožava čaj,

ali zna sve pabove u ovom gradu

gde se toče najjeftinija piva.

Mnogi su birtaši,

pljuvačkom priljubljeni uz krigle,

blejali u mutnu vodu njegovog pogleda.

Mirnu i jednostavnu.

Stihom sam mu krivila brk.

Iz svog podneblja, u porubu kaputa,

poneo je jesen bez lišća, tambura i oktobra.

Biće da i sam nije znao

odakle toliki gradski saobraćaj

u sopstvenoj gužvi.

Stihom sam mu mrsila reči.

Kroz zapadno oko svoga prozora

gledao je lice Dunava.

Strogo.

Sa maglom u ustima i šljivom pod noktima.

Stihom sam mu snila san.

Preko goluba

slao je svojoj gospoji prejak govor cveća.

Ko bi ga znao kako ona izgleda.

Kažu, liči na proleće i pesničke trgove.

Nađoh se u čudu

kada njegovim očima ugledah divljinu neba.

A mislila sam da sam sasvim drugačija.

Anđelina Petrović je rođena 1978. godine u Zaječaru. Završila je Višu poslovnu školu u Beogradu. Radi kao novinar u zaječarskom tjedniku Timok. Koordinator je Dramskog studija Doma omladine u Zaječaru. Pored poezije piše i dramske tekstove. Učestvovala je na brojnim pjesničkim festivalima.Za rukopisnu varijantu knjige Sasvim običan dan, u kojoj je objavljena i pjesma Portret jednog čudaka, dodijeljena joj je u Bijelom Polju nagrada Risto Ratković za mlade pjesnike.