Poljubac na raskrižju
Katja na brzinu pobaca u ljubičasti ruksak mobitel, jaknicu, mp3, dvije limenke piva koje je čuvala pod krevetom u slučaju dane može zaspati i rizle ako se nešto zalomi. Uskoči u poderane starke i pokupi cigarete i pare sa stola. Usput poljubi u obraz Igora, koji se u snu promeškolji i zadovoljno nasmiješi.
Do Ruby joj je trebalo dvadesetak minuta. Ekipi koja se već zagrijavala u Walkowu kroz izlog je mahnula i produžila dalje. Kad je stigla kod Ruby,zatekla ju je bijesnu.
- Oi sestro, šta ti je?
- A šta šta mi je. Moš mislit šta mi je. Ovo mi je šesta rama koju sam precizno obojala. Ima ih još 14, a ovim tempom neću do ujutro.
- Ma daj stara ohani, došla sam ti pomoć.
- Ok, eno ti tamo četkice u tegli na polici.
- Stvarno mi je dosta starog. Upropastio mi je večerašnji izlzak s razredom i sad me još neće pustiti u grad.
- Ma hoće, ja ću ga nagovoriti. Kad si već ti mene nagovorila da uopće idem u grad.
- Približi si tu stolicu i boju, jel ja smrdim, bokte?!
- Pa malo, nasmije se Katja.
- Jesi užicala koju kunu?
- Ma, Igor kralj, dao mi 70!
- Tooo, možemo riješiti nešto...
- Da, ako Šizi bude u gradu, zar se ne sjećaš kako nas je pošli put otresao?!
- A znam, šta ćeš? Mi smo za njih klinke, oni su starija ekipa i moraju se držati na nivou.
- Nego de mi reci tko svira večeras u Walkowu?
- A šit, to je trebalo biti iznenađenje, ali reći ću ti: The Karambol!
- Molim?! Zašto mi nisi rekla?
- Pa htjela sam te iznenaditi ludo!
- A šta da sam ostala ćiku? Jihaaaa, jupiiii, Karambol!!!
- Onda bi ja došla po tebe.
- A kad startaju?
- U 10 h, doći će ekipa iz Vukovara, Osijeka i onaj ludi čopor metalaca iz Županje. Pročitala sam na forumu da dolaze.
- I ti si sve to meni krila, stvarno mi nisi jasna Ruby?
- A daaaj, ne duri se, trebalo je biti iznenađenje, a znam da ti njih jako voliš.
- Ajd super, samo da sve ovo obojamo na vrijeme, gdje da stavim ovu ramu, gotova je...
- Malo popravi taj donji vrh i stavi tamo gore na stepenice.
- Ajme, kako sam sad nabrijana, jedva čekam svirku, jel imaju kakvu predgrupu?
- Mislim da sam vidjela da svira nekakav Blow up iz Zagreba,nikad čula za njih, ti?
- Ni ja, a vidjet ćemo, možda su mlađi bend pa imaju slobodne komade. - Mislim da su oni isto neki punkeri.
- Uf, super, konačno nešto čestito i po mom ukusu u tome Walkowu. - Evo još četiri rame su nam ostale, bome puno mi brže ide s tobom. - A rekla sam ti ja da bediraš bez veze, oćemo se zagrijati, hvataj vopi. Katja izvuče iz ruksaka pivo i dobaci Ruby, djevojke se kucnu limenkama i otpiju.
- Znaš Katja, ja sam luda za onim Borisom iz Županje, a on je takav žigolo, svaki puta kada dođe u grad je s nekom drugom. A ja ne želim biti jedna u nizu - Katja se pokuša ubaciti, ali Ruby nastavi monolog; - Znam da nisam visoka, ni mršava kao ti, izgledam kao malo burence...
- Ruby opet bediraš zbog gluposti, u Walkowu, a i Osijeku, ma i na moru, ima jako puno dobrih dečkiju, ostavi se Borisa, on je totalno nevažan.
- Tebi?
Cure su ubrzo popile pivo i završile posao. Popele su se kod Ruby na kat u sobu, da ona pokupi krpice u svoj ruksak. Izležavajući se po krevetu, Katja skoči:
- Ruby, daj mi Karambol majicu, želim je obući večeras!
Ruby joj mrtva hladna izvuče majicu iz ormara i baci na krevet, a Katja je jednakom brzinom obuče.
- Šta kažeš?
- Ma odlično! - prozbori Ruby, uzme torbu i ugasi svjetlo u sobi. Dečki iz Blow upa stajali su pred Walkowom i pili pivo, a glavne zvijezde još nisu stigle. Svi su bili nestrpljivi radi njihova dolaska. Cure su se probile kroz zagušljivu gomilu i na šanku izborile još dva piva. Izašle su ispred popiti ga, međutim u tom trenutku zavladalo je opće ludilo. Zaustavio se srebrni mercedes, a iz njega istrčali bubnjar, basist i gitarista. Poput nekakvog dogovora, kojih u Walkowu inače nije bilo, stvorio im se prolaz do pozornice. Već usljedećem trenutku frontmen je pjevao:
„Ja živim s ljudima drugačijim
Oni druge ideje imaju
Pristupaju različito od mene,
Oblače se drugačije
Gledaju TV, stare, otuđuju se, zaključavaju se
Ne izlaze..."
Marija Renić rođena je u Vinkovcima1988. godine. Novinarski poriv u sebi gajila je još tijekom osnovnoškolskih godina, kada jeu školi Antun Gustav Matoš bila glavna urednica lista Agma, no već u srednjoj jezičnoj gimnaziji u Vinkovcima počela je s ozbiljnijim novinarskim radovima. Njezine kolumne, izvještaje, te opažanja objavljivali su brojni značajni listovi, poput Glasa Slavonije i net portala, a kao voditeljica okušala se i na radio postaji VFM. Dodatnu društvenu angažiranost nadogradilo je mjesto glasnogovornice udruge Multi kulturni centar Vinkovci, te organizacija brojnih kulturno-zabavnih i sportskih događaja u Vinkovcima. Danas, kao studentica novinarstva na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu upravo je Marija Renić začetnica ideje o ovoj dvojnoj knjizi, čiji glavni likovi prolaze sve one zgode i dogodovštine, koje je ona kao showbuiss novinarka, te svjetska putnica prošla na svojim novinarskim misijama, te čestim proputovanjima oko svijeta. Izuzetno angažirana u brojnim humanitarnim udrugama, Marija Renić u pisanju je našla način da mladima prenese svoju neiscrpnu energiju.
