Poljubac na raskrižju

Pivo u stihu i prozi   |   Marija Renić   |   24.04.2013.     3113

Poljubac na raskrižju

Katja na brzinu pobaca u ljubičasti ruksak mobitel, jaknicu, mp3, dvije limenke piva koje je čuvala pod krevetom u slučaju dane može zaspati i rizle ako se nešto zalomi. Uskoči u poderane starke i pokupi cigarete i pare sa stola. Usput poljubi u obraz Igora, koji se u snu promeškolji i zadovoljno nasmiješi.

Do Ruby joj je trebalo dvadesetak minuta. Ekipi koja se već zagrijavala u Walkowu kroz izlog je mahnula i produžila dalje. Kad je stigla kod Ruby,zatekla ju je bijesnu.

- Oi sestro, šta ti je?

- A šta šta mi je. Moš mislit šta mi je. Ovo mi je šesta rama koju sam precizno obojala. Ima ih još 14, a ovim tempom neću do ujutro.

- Ma daj stara ohani, došla sam ti pomoć.

- Ok, eno ti tamo četkice u tegli na polici.

- Stvarno mi je dosta starog. Upropastio mi je večerašnji izlzak s razredom i sad me još neće pustiti u grad.

- Ma hoće, ja ću ga nagovoriti. Kad si već ti mene nagovorila da uopće idem u grad.

- Približi si tu stolicu i boju, jel ja smrdim, bokte?!

- Pa malo, nasmije se Katja.

- Jesi užicala koju kunu?

- Ma, Igor kralj, dao mi 70!

- Tooo, možemo riješiti nešto...

- Da, ako Šizi bude u gradu, zar se ne sjećaš kako nas je pošli put otresao?!

- A znam, šta ćeš? Mi smo za njih klinke, oni su starija ekipa i moraju se držati na nivou.

 - Nego de mi reci tko svira večeras u Walkowu?

- A šit, to je trebalo biti iznenađenje, ali reći ću ti: The Karambol!

- Molim?! Zašto mi nisi rekla?

- Pa htjela sam te iznenaditi ludo!

- A šta da sam ostala ćiku? Jihaaaa, jupiiii, Karambol!!!

- Onda bi ja došla po tebe.

- A kad startaju?

- U 10 h, doći će ekipa iz Vukovara, Osijeka i onaj ludi čopor metalaca iz Županje. Pročitala sam na forumu da dolaze.

- I ti si sve to meni krila, stvarno mi nisi jasna Ruby?

- A daaaj, ne duri se, trebalo je biti iznenađenje, a znam da ti njih jako voliš.

- Ajd super, samo da sve ovo obojamo na vrijeme, gdje da stavim ovu ramu, gotova je...

- Malo popravi taj donji vrh i stavi tamo gore na stepenice.

- Ajme, kako sam sad nabrijana, jedva čekam svirku, jel imaju kakvu predgrupu?

 - Mislim da sam vidjela da svira nekakav Blow up iz Zagreba,nikad čula za njih, ti?

- Ni ja, a vidjet ćemo, možda su mlađi bend pa imaju slobodne komade. - Mislim da su oni isto neki punkeri.

- Uf, super, konačno nešto čestito i po mom ukusu u tome Walkowu. - Evo još četiri rame su nam ostale, bome puno mi brže ide s tobom. - A rekla sam ti ja da bediraš bez veze, oćemo se zagrijati, hvataj vopi. Katja izvuče iz ruksaka pivo i dobaci Ruby, djevojke se kucnu limenkama i otpiju.

- Znaš Katja, ja sam luda za onim Borisom iz Županje, a on je takav žigolo, svaki puta kada dođe u grad je s nekom drugom. A ja ne želim biti jedna u nizu - Katja se pokuša ubaciti, ali Ruby nastavi monolog; - Znam da nisam visoka, ni mršava kao ti, izgledam kao malo burence...

- Ruby opet bediraš zbog gluposti, u Walkowu, a i Osijeku, ma i na moru, ima jako puno dobrih dečkiju, ostavi se Borisa, on je totalno nevažan.

- Tebi?

Cure su ubrzo popile pivo i završile posao. Popele su se kod Ruby na kat u sobu, da ona pokupi krpice u svoj ruksak. Izležavajući se po krevetu, Katja skoči:

- Ruby, daj mi Karambol majicu, želim je obući večeras!

Ruby joj mrtva hladna izvuče majicu iz ormara i baci na krevet, a Katja je jednakom brzinom obuče.

- Šta kažeš?

- Ma odlično! - prozbori Ruby, uzme torbu i ugasi svjetlo u sobi. Dečki iz Blow upa stajali su pred Walkowom i pili pivo, a glavne zvijezde još nisu stigle. Svi su bili nestrpljivi radi njihova dolaska. Cure su se probile kroz zagušljivu gomilu i na šanku izborile još dva piva. Izašle su ispred popiti ga, međutim u tom trenutku zavladalo je opće ludilo. Zaustavio se srebrni mercedes, a iz njega istrčali bubnjar, basist i gitarista. Poput nekakvog dogovora, kojih u Walkowu inače nije bilo, stvorio im se prolaz do pozornice. Već usljedećem trenutku frontmen je pjevao:

„Ja živim s ljudima drugačijim

Oni druge ideje imaju

Pristupaju različito od mene,

Oblače se drugačije

Gledaju TV, stare, otuđuju se, zaključavaju se

Ne izlaze..."

Marija Renić rođena je u Vinkovcima1988. godine. Novinarski poriv u sebi gajila je još tijekom osnovnoškolskih godina, kada jeu školi Antun Gustav Matoš bila glavna urednica lista Agma, no već u srednjoj jezičnoj gimnaziji u Vinkovcima počela je s ozbiljnijim novinarskim radovima. Njezine kolumne, izvještaje, te opažanja objavljivali su brojni značajni listovi, poput Glasa Slavonije i net portala, a kao voditeljica okušala se i na radio postaji VFM. Dodatnu društvenu angažiranost nadogradilo je mjesto glasnogovornice udruge Multi kulturni centar Vinkovci, te organizacija brojnih kulturno-zabavnih i sportskih događaja u Vinkovcima. Danas, kao studentica novinarstva na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu upravo je Marija Renić začetnica ideje o ovoj dvojnoj knjizi, čiji glavni likovi prolaze sve one zgode i dogodovštine, koje je ona kao showbuiss novinarka, te svjetska putnica prošla na svojim novinarskim misijama, te čestim proputovanjima oko svijeta. Izuzetno angažirana u brojnim humanitarnim udrugama, Marija Renić u pisanju je našla način da mladima prenese svoju neiscrpnu energiju.

Komentari


Podijelite ovaj članak




ArhivIzreke o pivu

Prijatelji dolaze i odlaze, a pivo je uvijek pivo.
Murphyjev zakonik, Janesov motto

Nacrtaj mi krigl

Petrus Staverenus - A man in a landscape raising a beer glass.jpg
Petrus Staverenus - A man in a landscape raising a beer glass.jpg



Montažne i drvene kuće



Najnovije iz kategorije Pivo u stihu i prozi