Svakoj novoj vrsti znali smo imena...
derali smo pivu svaki Božji dan...
e, kolko smo pocugali ja i moja žena...
mogli smo uštedit za malo bolji stan,
malo bolji stan.
Sedeo sam tako sam za našim stolom...
ovo niš ne vredi, miriše na vodu...
opet me je ober napravio volom...
ma nek se nosi u lepu epizodu,
lepu epizodu.
Mala piva jedan, a velika dva,
odustajem, lisnice se laćam...
izvinite molim, upiknuh ga ja,
da kolko košta, ja ovo ne plaćam,
ja ovo ne plaćam.
Htedoh da zaurlam, strčao sam dole,
nisam mogo da izdržim duže,
a onaj isti barmen, pred vratima WC-a,
nasmeši se - dva evrića druže,
dva evrića druže!
