Pivnica.net
Banner

Pivo u stihu i prozi

Bure baruta

Dejan Dukovski   |   04.12.2013.     4229

Bure baruta

Birtija. Skoro prazna. Za jednim stolom sedi Anđel, srednjih godina. Pije pivo. Ulazi Dimitrije, star i ćopav. Ide na štakama. Jedva seda za jedan sto. Anđel ga gleda. Ispija pivo. Odlazi k njemu. ANĐELKO. Kako si, čiča Dimitrije? DIMITRIJE. Bogu hvala, dobro. ANĐELKO. Bi l' nešto popio? DIMITRIJE. Pivce.

ANĐELKO. Sećaš me se?

DIMITRIJE. Ne.

Gledaju se. Anđel ustaje. Donosi dva piva. Seda.

ANĐELKO. Otkud ti?

DIMITRIJE. Eto.

ANĐELKO. (Pauza) Nešto ti se desilo?

DIMITRIJE. Pusti. Ne pitaj.

ANĐELKO. Neka nesreća?

DIMITRIJE. Ne pitaj.

ANðELKO. (Nazdravlja) Da smo mi živi i zdravi!

DIMITRIJE. Da smo mi živi i zdravi! (Pije)

ANĐELKO. Saobraćajka?

DIMITRIJE. Bar da je.

ANĐELKO. Šta bi? (Pauza) Pao si?

DIMITRIJE. Ne.

ANĐELKO. Neko te prebio? (Pauza)

DIMITRIJE. Da.

ANĐELKO. Ko?

DIMITRIJE. Ko?

ANĐELKO. Ne sećaš se?

DIMITRIJE. Nisam ga video.

ANĐELKO. Nabio ti džak na glavu? (Pauza) Neki dug? Nekom si se dobro zamerio?

(Pauza) Dobro te je sredio.

DIMITRIJE. Kako ti ono beše ime?

ANĐELKO. Anñelko.

DIMITRIJE. Anñelko?

ANĐELKO. Ne sećaš me se?

DIMITRIJE. Omatorilo se. (Pauza)

ANĐELKO. Dobro te je potkačio. Ubio je boga u tebi.

DIMITRIJE. (Ispija pivo) Pajserom.

ANĐELKO. Pajserom?

DIMITRIJE. Čekićem. (Pauza) Pajserom i čekićem. Od sedam, osam kila. Naimanje.

Kosku po kosku. Svaku kosku obaška. Prelom dvadeset i sedam koski. Tri naprsle.

Prelom rebara. Fraktura lobanje. Kičma. Oštećenje kičmene moždine. (Pauza) Imam

problema sa glavom. Stalno me boli, jebo je bog. Leva noga mi je četiri puta kraća.

Odoše tri prsta. Krpili me, sastavljali me, al' me nisu sastavili. Desna ruka mi ne radi.

Hemi, hemi... u jebo te, hemipareza cele desne strane. Teška motorna afazija.

Muskulustonus i hipertonija. Kočenje vilice. Neka kost se iščašila. Jedan bubreg mi

izvadili. Drugi više ne valja. Ne smem da pijem. A pijem. Noću ne mogu da se uzdržim.

Kako zaspim, upišam se. Teško dišem. Mamicu mu jebem. Bolje da me je kamion udario.

(Pauza) Prevremena penzija. Nema zasluga, nema posebnih priznanja. Povreda na

radnom mestu. (Pauza) Dobro je. Ne žalim se. Moje je prošlo. Starost, žalost. Pitaj samo

za Dimitrija Žandara. Kol'ko je samo žena povalio! Nema im broija. Još ja mogu da

ubodem, pička mi materina. A matora mi žvanjka, kraljav, a pita se. (Pauza)

ANĐELKO. Tako je pisano.

DIMITRIJE. Da smo živi i zdravi.

ANĐELKO. Da smo živi i zdravi! (Pije. Anđel gleda Dimitrija) Znaš ko te je mlatio?

(Pauza)

DIMITRIJE. Ko?

ANĐELKO. Ja. (Pauza) Pajserom i čekićem. Devet kila. Mislio sam da sam ti slomio

trideset i dve koske. Tol'ko sam hteo. Nisi se, majku ti jebem, branio. Nisi mogao. Kao

da sam udarao balu mesa. Skičao si kao svinja. (Pauza) Ne pamtiš me? Vozio sam crveni

ford eskort. Svi su vozili krntije. Ti si se navrzao na mene. Zatekao si me sa ribom u

kolima. Hteo sam da ispadnem frajer. Izvukao si me napolje. Jeb'o si mi majku, rasturio

me. A za šta... Za kurac... Pendrekom među noge. Među noge, čiča Dimitrije. Još me

boli. Šta sam ti, jebi ga, toliko zgrešio. Tužio sam te. Džabe. Kadija te tuži, kadija ti sudi.

Bio si glavni frajer. A ja niko i ništa. Dva dana nisam ustao iz kreveta. Trećeg dana ustao

sam. Pa se vratio u krevet. Muda su mi bila otečena kao baloni. Mesto jaja, lubenice. Dve

operacije. Neuspele. Dugo nisam mogao ni da pomislim na žensko. Kad mi se digne, a

mene boli. Dece nemam. Jebem retko, ali loše. (Pauza) Hoćeš pivo?

DIMITRIJE. (Pauza) Na mene je red. (Ustaje. Neprestano briše oči. Nosi dva piva)

ANĐELKO. A zašto, čiča Dimitrije?

DIMITRIJE. Stvarno, zašto?

ANĐELKO. Ko prebijeni psi.

DIMITRIJE. Na psu rana, na psu i zarasla.

ANĐELKO. Ama slabo nešto.

DIMITRIJE. Slabo.

ANĐELKO. Da smo mi živi i zdravi!

DIMITRIJE. Da smo mi živi i zdravi!

(Iz predstave Bure baruta)

Dejan Dukovski, makedonski književnik (Skoplje, 25. travnja 1969). Diplomirao na Fakultetu dramskih umjetnosti u Skoplju, gdje radi kao profesor. Glavni predstavnik naraštaja makedonskih postmodernističkih dramatičara. U dramskim tekstovima tematizira sumnju u institucionalizirane vrijednosti na svim područjima; karakteriziraju ga dekadentni egzistencijalizam i nihilizam. Važnija djela: Balkan nije mrtav (Balkan is not dead, 1993), Bure baruta (Bure barut, 1994) i Mamu mu jebem tko je prvi počeo (Mame mu ebam koj prv počna, 1997).

Komentari


Podijelite ovaj članak




ArhivIzreke o pivu

Pravila određuje onaj tko stoji za točionikom.
Murphyjev zakonik, Midov zakon

Nacrtaj mi krigl








Najnovije iz kategorije Pivo u stihu i prozi