Nevolje u krčmi

Pivo u stihu i prozi   |   Dafydd ap Gwilym   |   26.06.2013.     14734

Nevolje u krčmi

Stigoh do trga grada uglednoga

U pratnji svoga paža gospodskoga.

Skupo me stade smela jezičina,

Jer navikoh se da gledam s visina.

Tu ja iznajmih prenoćište bolje,

Da mogu da pijem sve do mile volje,

Kad spazih momu, divan cvetak mladi,

Devojče krasno, u gostinjskoj zgradi,

I odmah u nji zatreskah se strašno:

Blistava beše k'o sunce izdašno.

Bez razmišljanja poručih na šanku

Pečenje za me i devojku tanku.

- A mladost uvek voli da se koška

-Stidljivku pozvah do stola kraj ćoška.

Bez sumnje ja sam hrabar, mudar bio:

Dve čarobne sam reči izustio,

I zarek'o se, ne gubeći časa,

U sebi tiho, devi vitka stasa,

Čim gosti odu, idem laka kroka.

Ta krasotica beše crnooka.

Kad u postelju gosti svi požure,

Svi osim mene i te ljupke cure

Što reč joj zadah da ću biti s njome,

Ja oran krenuh do postelje mome.

Kad, tugo moja, - sve je bilo tavno - 

Ja naglo zapeh, sručih se neslavno,

Pa tad se prenuh, digoh se zapravo

Ali ne lako, već vrlo trapavo,

Pa lak poskočih, al' tresnu mi noga

O predmet neki, - videh svoga boga,

O oštru neku prokletu stolicu,

O njenu strašnu gvozdenu ivicu.

Kad pridigoh se (priča pokajnika!)

(Nek' Velšanima uvek budem dika!)

Potpaljen silno prevelikom željom, 

Na istom mestu ja raspalih čelom - 

Gde sam posrn'o i dig'o se s mukom

(Nepažljiv pokret nagradi te brukom)

-;I silnom snagom kao snagom vola

O oštru zviznuh ivicu od stola

Sa kog' se cela tarapana digla:

Činije, bokal i bakrena krigla.

Činija samnom u sav glas zakuka

(Od silnog loma uhvati me muka),

A krigla ciknu (eh, mene trapava!);

Psi zalajaše, da pukne ti glava!

Iz tri postelje tad su tri Engleza

Skočila naglo, uhvati ih jeza;

Hikin i Dženkin i Džek, sve u graji,

Brižni jer tu su putni zavežljaji,

Pa jedan od njih, sav zapenjen, kriknu

da upozori onu dvoj'cu, viknu:

„Velšanin neki, sudbina nam huda, 

Nešto se vrzma sam i muva tuda!

Pazite dobro, roba će da strada!

On vam je lopov, pokrašće nas sada!".

I taj konjušar silnu diže buku,

Tom pričom svojom napravi mi bruku!

Tad, puni pretnje, kroz viku i svađu,

Krenuše da mi skrovište pronađu.

Za sve to vreme sav modar i skriven

Ja ćutao sam baš kao zaliven.

U sebi tu sam, sad bez oholosti,

K'o istravljenik tražio milosti.

Pa tad uz pomoć Hrista jedinoga,

Što sažali se na mene bednoga, 

Neispavan, bez ostvarene želje,

Do sobe stigoh i svoje postelje,

Zahvaljujući nebeskoj milosti. 

Nek' Svevišnji mi grehove oprosti!

Prijevod dr Ranka Kuić

Dafydd ap Gwilym (1315./1320. - 1350./1370.), bio je jedan od najpoznatijih velških pjesnika Srednjeg vijeka. Pisao je uglavnom ljubavnu i erotsku poeziju, a u njegovoj obitelji čak četiri generacije ostavile su trag u onodobnoj nacionalnoj literaturi. Gwilyma je prevela dr Ranka Kuić, zaljubljenica u keltsku povijest i, posebno, književnost, koju su od milja zvali Ranka Velšanka. Rođena je 1925. godine u Sarajevu, a do umirovljenja 1990. godine radila na beogradskom sveučilištu, na katedri engleskog jezika.

„Nevolje u krčmi, u kojima mladi plemić, potpaljen neizmjernom strašću prema seoskoj curi - ljepotici zapada u vrlo smiješne situacije i jedva izvuče živu glavu. Da ne prepričavamo ostale pjesme, nego da prepustimo čitaocu da uživa u tom drugom neherojskom, lirskom djelu ove rukoveti stihova," navodi izdavač uz odabranu pjesmu.

Komentari


Digg   StumbleUpon   Facebook   Del.icio.us   Croportal   Ispiši   Preporuči

     

ArhivIzreke o pivu

Nacrtaj mi krigl

Davor Shunk
Davor Shunk
Davor Shunk Bez brkova Strip fanzin Gavran br 12, str. 22

Pivnica.net na Facebooku



Montažne i drvene kuće



Najnovije iz kategorije Pivo u stihu i prozi